НИКОЛСКИ ХРАМ У БОЉШЕКУЛАЧЈУ ПОСТАВИО ТЕМЕЉ МАНАСТИРУ
Свети Никола Чудотворац је у Русији једнако поштован као Спаситељ и Богородица, те се сматра главним заступником и заштитником руске државе. Посебна љубав руског народа према Cветом Николи исказана је кроз многобројне храмове и капеле освештане у његову част, а један од њих је Храм Cветог Николе у селу Бољшекулачје.
Николски храм, главни храм обитељи, је трећи по реду Николски храм у историји старог насеља на обали Иртиша, основаног 1718. године. Савремени Кулачински храм био је саграђен 1902. године и по својој архитектонској структури веома личи на Цркву св. Параскеве у Омску. По мишљењу стручњака, храм је највероватније грађен на основу преправљеног цртежа истог архитекте који је подигао Цркву Свете Петке.
Заједно са својим старешинама манастира и парохијанима, Кулачински храм је преживео тешке ратне године и прогоне и до данас је сачуван готово у свом првобитном облику.
У безбожним временима, крајем 80. година ХХ века храм је опљачкан и тако запуштен предат Омско-Тарској епархији. Први радови на рестаурацији и обнови храма почели су 1989. године по архипастирском благослову митрополита Омског и Тарског Теодосија, а завршени су 2002. године.
У архитектонско-стилистичком смислу, Николско-Кулачински храм одликује снажан, изражајни руски стил. Стилистика иконостаса са пет олтарских преграда ослања се на староруске обрасце. Изворна зидна иконографија и таваница храма осликани су под утицајем атоског стила. Трпезарију храма осликао је бугарски иконописац, а фреске испод куполе рад су мајстора Тобољске иконописачке школе. У време епископа Азовског, викара Омске епархије Зосиме (Баљина), игумана Свето-Николског манастира, у храму су постављени витражи у боји и отворена је гостионица за ходочаснике.
У пролеће 1991. године јереј Вјачеслав Кларицки одређен је за настојатеља Николско-Кулачинског храма, а касније и за првог настојатеља и игумана Свето-Николског манастира, основаног 1995. године.
У периоду од 2005. до 2012. године њега је на тој дужности заменио епископ Тарски и Тјукаљински Саватије (Загребељни).
Док је о. Виталиј (Кларицки) био настојатељ, Бољшекулачински манастир је постао познат као својеврстан центар помоћи људима којима је била потребна социјална подршка. Овамо су често долазили и обраћали се за помоћ људи социјално неадаптирани: наркомани и бивши затвореници, који су касније мењали начин живота, враћали се нормалном друштву, почињали да раде. Кроз манастир је прошло хиљаде људи, којима је он помогао у тешким тренуцима.
Данас је Свето-Николски мушки манастир постао духовни центар који верници и ходочасници посећују зими и лети. Многе од њих привлачи манастирска служба, светиње обитељи, свети источник и историја Николског храма. Братство манастира се такође попуњава људима различитог узраста, који желе да се потруде на манастирским послушањима. У Николској цркви се сваке ноћи, кад престане светска врева чита непрекидна молитва. У крипти храма се налази црквена школа, библиотека, филмска сала, ризница и радионица за преправку црквене одеће. Бољшекулачински Свето-Николски мушки манастир на северу и Ачаирски женски манастир Часнога Крста су управо та два штита, који молитвено штите благостање и мир нашег, Богом чуваног града, Омска.
У Николском храму постоји неколико светиња: честице моштију Cветог Николе, блажене Матроне Московске, праведног Теодора Ушакова, Кијево-Печерских светитеља, преподобног Теодора Томског. У олтару се чува уникатна реликвија – кивот са честицама Часног Крста и повеља из 1782. године уз печат са грбом, који потврђује оригиналност реликвије. У манастиру се такође налази икона Јована Крститеља, која се до тада скоро стотину година чувала у женском манастиру на Јелеонској гори у Јерусалиму. Овај поклон манастиру је подсећање на духовне везе Свете земље и Сибира. Треба, такође, поменути иконе уникатне по својој иконописачкој стилистици северног, украјинског и западно-европског («фријашког») стила из ХIХ века, које се чувају у манастиру и врло су поштоване у народу.
У састав Свето-Николског храма данас улазе:
- Храм у част светитеља Николе Мирликијског Чудотворца, келије манастирске обитељи, трпезарија;
- Скит у част Светог преподобног Александра Свирског, који се налази на обали Иртиша, пет километара од манастира. Двапут годишње, 30. августа/12. септембра и 17/30. априла, на дан преподобног Александра Свирског, организује се Покајнички Крсни ход од манастира до скита;
- Манастирско подворје (2 километра северно од манастира), где се братство бави пољопривредним пословима. Ту се налазе повртњаци, фарма и пољопривредни објекти. Читав дан овде протиче у раду и непрекидној молитви;
- Источник и капела у част иконе Пресвете Богородице „Живоносни источник“.
Садашњи настојатељ манастира је епископ Азовски, викар Омске епархије Зосима (Баљин). 22. јануара 2019. године на заседању архијерејског савета Омске митрополије постављен је за председника колегијума митрополије за бригу о омладини.